Apstrakt: Popularna kultura ušla je u akademsku arenu tokom 1980-ih, a prvi akademski kursevi pojavili su se tokom 1990-ih godina. Uzimajući u obzir specifičnost istorijskog okruženja, ovaj rad daje prikaz predavanja o popularnoj kulturi u okviru obaveznih kurseva osnovnih studija (Teorija kulture) i master studija (Studije kulture) na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Kursevi su osmišljeni tako da ponude kritičko razumevanje koncepta kulture sa stanovišta studija kulture. Glavni izazov pri izvođenju nastave na ovim kursevima je podsticanje studenata i studentkinja da „kulturu shvate ozbiljno” i kritički razmišljaju o teorijama i politikama uključenim u različite pristupe popularnoj kulturi. Shvatili smo da, iako se studenti i studentkinje ne protive ideji da je popularna kultura relevantna i vredna akademske analize, oni uglavnom prihvataju pojednostavljenu interpretaciju Adornovog rada na kulturnim industrijama kao jedini smislen okvir za analizu popularne kulture. U tom smislu, većina studenata i studentkinja kulturu vrednu pažnje doživljava kao akademsku umetnost, kako bi to rekao Adorno, ne čak ni kao visoku modernističku (ili postmodernističku) umetnost, i sigurno ne kao popularnu kulturu. U tako svedenom adornovskom pogledu, popularna kultura predstavlja element savremenog društva koji, u akademskom smislu, služi kao instrument za merenje koliko je savremeno kulturno stanje nisko palo u odnosu na svoje (zamišljene) visine, a ne kao „stvar“ (a sigurno ne i proces) koja bi sama po sebi trebalo da zaslužuje akademsku pažnju. Ovo ukazuje na nezavidan položaj popularne kulture u srpskom akademskom okruženju, što bi moglo biti povezano sa postsocijalističkim stanjem srpskog društva i dugoročnim diskurzivnim sukobima oko popularne kulture koji su dominirali srpskom kulturnom scenom od 1990ih pa nadalje.
Ključne reči: popularna kultura, visoko obrazovanje, Adorno, socijalizam, postsocijalizam
Apstrakt: Savremena upotreba pojma nova žena podrazumeva otvaranje zagrada ili fusnota u kojima se makar delimično odgovara na pitanja koja ovaj pojam implicira: da li postoji jedno, nedvosmisleno značenje termina nova žena; da li je poreklo termina precizno utvrđeno; da li se radi o transnacionalnom fenomenu; na koje se sve načine ovaj termin koristio u feminističkoj teoriji i kritici, to jest, da li se i kako menjala njegova definicija iz ugla istorije feminističke misli? Drugim rečima, da bismo pojam nova žena koristili u analizi bilo kritičkog/književnog teksta bilo društvene situacije, neophodno je da najpre utvrdimo o čemu tačno govorimo. U prvom delu ovog teksta razmatraju se poreklo i značenje pojma s fokusom na žensku i feminističku periodiku, kao i formiranje novog ženskog identiteta u književnosti, kulturi i društvu, dok se drugi deo teksta bavi vezom između političke misli, konkretno sifražetskog pokreta i nove žene, kao i sličnostima i razlikama u političkim stavovima povodom prava glasa, braka i seksualnosti između različitih generacija feministkinja koje su aktivne upravo u vreme debate o novoj ženi.
Ključne reči: nova žena, romani o novoj ženi, žene kao politički subjekti, pravo glasa, kritika braka, feminizam prvog talasa
Apstrakt: U radu se istražuje konceptualizacija ideologeme „nova žena” u kontekstu radova Rebeke Vest objavljenih u časopisu The New Freewoman. Analizirajući priloge Rebeke Vest poput putopisa, književne kritike i ličnih eseja u kontekstu feminizma i modernizma ranog dvadesetog veka, dolazi se do zaključka da je njena koncepcija nove žene duboko ukorenjena u filozofiji individualizma koju je taj časopis zagovarao. Teme koje su takođe prisutne jesu ženska telesnost, otpor religioznim i moralnim dogmama, kao i odnos između pojedinca i šireg društvenog konteksta. S tim u vidu, nova žena se izdvaja kao fluidna odrednica koja je nastajala u periodici dvadesetog veka preplitanjem različitih sociopolitičkih i filozofskih tendencija.
Ključne reči: nova žena, Rebeka Vest, Dora Marsden, The New Freewoman, britanska ženska periodika
Apstrakt: Ovaj rad bavi se analizom romana En Veronika Herberta Džordža Velsa i njegove naslovne junakinje kroz prizmu nove žene, fenomena koji se javio krajem devetnaestog veka da označi borbu za promenu položaja žene u društvu. Prvi deo rada daje pregled shvatanja nove žene i njenih glavnih odlika, nakon čega se fokus premešta na H. Dž. Velsa i njegove stavove o ženskom pitanju. Glavni deo čini analiza romana koji je zbog svoje tematike i otvorenog govora o slobodnoj ljubavi izazvao burne reakcije javnosti kada je prvi put objavljen. Kontradiktornosti ispoljene u Velsovim ličnim stavovima o položaju žena izražene su i u ovom romanu, te kritičarke i kritičari i danas ne mogu da se slože oko odgovora na pitanje – da li je En Veronika feministički roman? Mada su određene feminističke crte evidentne u stavovima En Veronike, Velsovu junakinju ipak sputavaju uverenja njenog tvorca, koji je od nje napravio novu ženu kakvu je sam želeo da vidi.
Ključne reči: nova žena, En Veronika, Herbert Džordž Vels, feministička kritika, feminizam
Apstrakt: Rad ispituje razvoj i transformaciju mita o ženi u Poljskoj krajem 19. i početkom 20. veka sa fokusom na književno stvaralaštvo dve autorke – Elize Ožeškove i Zofije Nalkovske. Tradicionalni ideal „majke Poljakinje”, oličen u ulozi zaštitnice doma i patrijarhalnih vrednosti, redefinisan je usled društvenih, političkih i kulturnih promena, čime se približio progresivnom idealu „nove žene”. Kroz radove Ožeškove, koja se zalagala za obrazovanje i pravnu ravnopravnost žena, a zatim i kroz stvaralaštvo Nalkovske, koja je u svojim delima kritikovala ustaljene društvene norme i naglašavala važnost oslobađanja ženskog tela, seksualnosti i identiteta, rad osvetljava složen odnos između nacionalnih težnji i feminističkih ideala u poljskom kontekstu, i ukazuje na značajan doprinos dve autorke razvoju feminističke misli u Poljskoj.
Ključne reči: majka Poljakinja, nova žena, Eliza Ožeškova, Zofija Nalkovska, feminizam u Poljskoj
Apstrakt: Iako pesništvo Milene Pavlović Barili nije sasvim nezapaženo i nepoznato, u široj javnosti se i dalje znatno više zna o njenom slikarskom opusu. U ovom radu istraživaću pesnički izraz jedne od naših najpoznatijih umetnica iz međuratnog perioda. Cilj je da prikažem na koje se načine varira značenje motiva koji se u pesama ponavljaju, poput meseca, kose i stvaralaštva. Preko tih motiva se ilustruje raspoloženje lirskog subjekta. Takođe, teme kojima se Milena Pavlović Barili bavi su nedovoljno ispitane, te ću ukazati na stalno prisutna feministička pitanja u njenim pesmama, poput prava žena na stvaralaštvo, slobodu i jednakost između polova. U radu se teži da se pesme Milene Pavlović Barili predstave u novom svetlu i da se ispita da li je i na koji način lirsko ja u tim pesmama blisko pojmu nove žene.
Ključne reči: pesništvo, lirsko ja, nova žena, Milena Pavlović Barili, stvaralaštvo žena
Apstrakt: U radu se istražuju različiti prikazi nove žene u Kini. Analizom načina na koji su ovaj identitet definisali različiti ideološki pokreti, može se zaključiti da su se putem slike nove žene nametale različite vizije modernosti. Generalno posmatrano, dok je tradicionalna žena viđena kao simbol društvene „nazadnosti”, moderna je predstavljala ili poziv u bolje sutra ili strah od gubljenja sopstvene tradicije. Pored toga, rad nudi istorijski i teorijski razvoj ideologeme nove žene. Najpre se prikazuje prelazak od „talentovane” žene iz dinastija Ming (1368–1644) i Ćing (1644–1911), do „nove” žene modernog doba, a uz to se analiziraju i modeli koji su uticali na njeno formiranje. Na razvoj nove žene najviše je uticao Henrik Ibzen sa svojom Lutkinom kućom, ali ne može se zanemariti ni uticaj Aleksandre Kolontaj, koja je privukla pažnju Kineza i svojim stavovima prema seksualnosti. U radu se, nakon analiza „kineskih Nora” i „gvozdenih devojaka” ukratko prelazi na stvaralaštvo Ding Ling, koja je u svojim književnim delima sažela kako određene forme nove žene, tako i odnos tog subjekta prema seksualnosti. Njena dela poslužiće kao uvod za „modernu devojku”, koja stoji nasuprot novoj ženi, ili pak predstavlja njen podtip – jedna je oličenje nade, a druga oličenje straha. Konačno, kao paradigma cele priče predstavljen je i film Nova žena, a na samom kraju dat i osvrt na to koliko je ova figura izašla iz okvira umetnosti i zakoračila u kinesku stvarnost.
Ključne reči: modernost, nova žena, moderna devojka, kineske Nore, radnice
Apstrakt: Ovaj rad ispituje fenomen nove žene u Japanu u prvim decenijama XX veka, analizirajući kako je ideja modernog ženskog identiteta oblikovana u kulturnom, političkom i književnom kontekstu perioda Taišo (1912–1926). Poseban akcenat stavljen je na ulogu časopisa kao prostora gde su žene prvi put progovorile o svom položaju, otvarajući rasprave o instituciji braka, seksualnosti i prostituciji. Časopis Plave čarape i Društvo plavih čarapa predstavljaju ključne tačke ovog procesa, ali se pažnja posvećuje i drugim kanalima javnog diskursa koji su omogućili artikulaciju ženskih glasova. Analiza pokazuje da japanska nova žena nije bila puka imitacija zapadnih modela, već umnogome originalna artikulacija u skladu sa lokalnim društvenim i kulturnim uslovima. Nova žena u Japanu otkriva napetosti između tradicije i modernosti, individualnog oslobođenja i društvenih normi, te doprinosi globalnom razumevanju ovog univerzalnog fenomena.
Ključne reči: Japan, nova žena, periodika, Plave čarape, Seito, feminizam
