Jevrejka, žena, obrazovana i politički angažovana: dr Rahela Štraus o abortusu u Vajmarskoj republici
Katarzyna Czerwonogóra
Apstrakt: Fokus ovoga članka je doprinos lekarke Rahele Štraus razvoju diskursa o reproduktivnim pravima u Vajmarskoj Nemačkoj. Osnovna ideja je da se popuni praznina u istoriografiji preko istraživanja pojavljivanja Rahele Štraus u javnosti u kontekstu feminističkog pokreta i cionizma. Članak, između ostalog, govori i o rezultatima mog obuhvatnijeg istraživanja o borbi žena za priznanje unutar cionističkog pokreta. Iako je pitanje reproduktivnih prava nedovoljno istraženo u jevrejskoj nacionalnoj istoriografi ji, ono je ključno mesto jevrejske i izraelske politike. Od osnivanja države Izraela 1948. godine, njena pronatalna politika je u sukobu sa seksualnim ponašanjima pojedinki i pojedinaca. Pošto je danas Izrael vodeća zemlja u svetu kada je reč o in vitro fertilizaciji, važno je povezati savremenu instrumentalizaciju reproduktivnog ponašanja populacije u Izraelu sa debatama iz prošlosti u jevrejskim zajednicama koje čine referentnu tačku za savremene politike tela i telesnosti u nacionalnim državama. Dr Rahela Štraus je lekarka čiji su život i politička aktivnost oblikovani nemačkom, a zatim i izraelskom politikom. Pionirka među ginekološkinjama u Nemačkoj, Rahela Štraus se angažovala u brojnim debatama i borbi protiv penalizacije abortusa. Ona 1930. godine drži predavanja ženama učesnicama Letnje škole koje organizuje Jevrejska ženska federacija, da bi zatim objavila i članak u časopisu Federacije. Imajući u vidu veliki broj nelegalnih abortusa, Rahela Štraus zastupa radikalni stav zalaganjem za slobodu i pravo žena da same odlučuju o svojim telima i smatra da je neophodno da se ženama omogući zakonsko pravo da prekinu trudnoću. Ovaj problem, dr Štraus postavlja u okvirima društvene (ne) pravde i klasne (ne)jednakosti. Iste, 1930. godine, napisala je i vodič za seksualno ponašanje namenjen Jevrejkama, odnosno priručnik za seksualno obrazovanje žena sa ciljem da one postanu svesne svojih tela. U tom smislu, pojavu Rahele Štraus možemo videti kao važan momenat u jevrejskoj društvenoj istoriji i društvenoj istoriji jevrejskih žena. Njeni tekstovi i aktivna borba za reproduktivna prava žena pomaže našem razumevanju dinamike borbe Jevrejki za priznanje u Vajmarskoj Nemačkoj.
Neotradicionalističke konstrukcije nacije i maskuliniteta: obrazac patrilinearnosti
Rada Drezgić
Apstrakt: Tekst ispituje kako se u okviru neotradicionalističkih narativa i diskursa u Srbiji prepliću kategorije rađanja, muškosti (masculinity) i nacionalnosti (nationhood). U okviru ovih narativa, kako ističe autorka, nacionalna država se temelji na patrilinearnim principima, što znači da su muškarci nosioci nacionalnosti. Poštovanje patrilinearnih pravila je, stoga, preduslov za obnovu trenutno ugroženog načina života kako nacije tako i muškaraca. U središtu pažnje ovog teksta nalazi se neuspeo pokušaj međunarodnog bračnog posredovanja koji je krajem devedesetih godina prošlog veka započela društvena organizacija Seoski prag. Ova organizacija i njen neobični projekat ženidbe sredovečnih seoskih momaka strankinjama, posmatra se kao primer neotradicionalističke priče o nacionalnom padu i obnovi. To je s jedne strane bila priča o demografskom padu nacije i njenom ugroženom biološkom opstanku; a s druge strane priča o potrebi revitalizacije seoske porodice i obnavljanja patrijarhalnog poretka i tradicionalne koncepcije muškosti koji se smatraju preduslovima za obnovu i ruralne Srbije i nacije. Autorka primećuje da u okviru ovog tipa neotradicionalističkih diskursa ruralna Srbija i ruralna muškost imaju ambivalentan status. Tako za Seoski prag ruralna Srbija predstavlja biće nacije, ali je istovremeno čitav projekat revitalizacije sela i ženidbe sredovečnih seoskih neženja, zapravo, počivao na hijerarhijskom odnosu u kome urbano ima superioran status a ruralna muškost marginalizovan položaj u odnosu na hegemonističku muškost.
Apstrakt: U ovom radu razmatram debate o analitičkoj upotrebi i etnografskoj rasprostranjenosti koncepta kulture u socijalnoj antropologiji sa specifičnim fokusom na angloameričku i istočnoevropsku antropološku tradiciju. Posebna pažnja je posvećena vrlo problematičnoj upotrebi i širokoj rasprostranjenosti koncepta kulture među ljudima sa kojima sam radio terensko istraživanje u Beogradu i Zagrebu. Rad počinje razmatranjem problema povezanih sa idejom kulture i načinima na koji je ovaj koncept upotrebljavan, a zatim se bavi debatama u vezi sa ovim konceptom u okviru akademske levice. Pišući iz antinacionalističke, radikalno humanističke perspektive, smatram da je intenzivno insistiranje na kulturnim razlikama i definiciji kulture kao zatvorene celine, povezano sa zapadnom antropološkom tradicijom pisanja o Balkanu, pogrešno. Rad se završava raspravom o mogućnostima priznavanja značaja koncepta tradicije i njegovog ponovnog uspostavljanja kao alternative ‚govoru o kulturi’, kojem se protivim zbog njegovog insistiranja na radikalnim kulturnim razlikama i problematičnoj tendenciji da reifi kuje društvene pojave kao zaokružene celine.
Egiptologija, rod i seksualnost: kritička perspektiva
Uroš Matić
Apstrakt: Egiptologija je studije roda i seksualnosti prihvatila relativno kasno u odnosu na arheologiju. U ovom radu nije predstavljen egiptološki istorijat istraživanja roda i seksualnosti, koliko je kritički ukazano na nedostatke i potencijale studija roda i seksualnosti u egiptologiji. Uvod predstavlja kratak istorijat rodnih studija u arheologiji sa ključnim teorijskim konceptima koji su u nastavku rada razmatrani u poređenju sa njihovim mestom u egiptološkim studijama roda. Zatim je razmatrana kritika androcentrizma i pitanje (ne)vidljivosti žene kao polazne tačke ranih rodnih istraživanja u arheologiji, koje su svakako obeležile i egiptološka istraživanja. Ukazano je na nedostatak rodne istorije discipline kao na posledicu opšteg egiptološkog otpora teoriji neophodnoj za svako ozbiljno naučno istraživanje, ali i na odsustvo kritičke refleksivnosti prema istoriji discipline. U nastavku rada analizirani su koncepti pola i roda sa posebnim osvrtom na njihov istraživački potencijal u egiptologiji, kako u cilju destabilizacije heteronormativnosti u istraživanjima prošlosti, tako i kroz kritiku sve prisutnije averzije istraživača ka potencijalnim binarnim definicijama pola/roda u prošlosti. Binarne rodne norme ne znače nužno i heteronormativnost, kako ovaj pojam povlači sa sobom niz identitetskih kategorija i praksi označavanja koje su potpuno strane starom Egiptu. Poslednji deo rada razmatra uticaje queer teorije na arheološka i egiptološka istraživanja prošlosti.
Ključne reči: pol, rod, seksualnost, arheologija, egiptologija, queer teorija
Natrag ka borbenim pojmovima: klasa, pol, univerzalnost
Maja Solar
Apstrakt: Autorka daje strukturna određenja borbenih pojmova klase i pola. Postavlja kao problematične ne samo teorije i politike identiteta, već i one teorije i politike dezidentifikacije koje izostavljaju analizu proizvodnih odnosa. Umesto akcenta na kulturnom materijalizmu, zalaže se za (povratak na) istorijski materijalizam. Nova emancipatorska teorija i politika iziskuje i novo određenje univerzalnosti.
„Kada se mi mrtve probudimo”: unutrašnji rascep i mogućnost zaceljenja u stvaralaštvu Adrijen Rič
Nataša Tučev, Milena Kostić
Apstrakt: Osnovna teza u eseju Adrijen Rič „Kada se mi mrtve probudimo” glasi da lažne alternative koje nameće patrijarhat stvaraju rascep u ličnosti spisateljice. Rič pri tom ne misli samo na različite rodne uloge koje su muškarcu i ženi nametnute u društvu i porodici, već i na činjenicu da su razjedinjene dve energije koje bi trebalo da budu suštinski povezane: kreativna energija i energija intimne veze. Okosnicu rada predstavlja ideja Adrijen Rič da je zaceljenje možda moguće kroz sâm kreativni čin, koji je za autorku istovremeno način suprotstavljanja patrijarhatu i borbe za sopstveni opstanak. Istražuje se kako se ovaj motiv dalje razvijao u nekim od ključnih pesama u opusu Adrijen Rič („Tigrovi tetke Dženifer”, „Orion”, „Zaroniti do olupine”), kao i kroz uvide do kojih ona dolazi u svojim esejima, uključujući tu i njene ideje o lezbejstvu. Iako je stvaralaštvo Adrijen Rič prošlo kroz brojne transformacije i izražavalo različite pesničke stavove, može se zaključiti da je pesnikinja uvek osećala potrebu da se ne samo pobuni protiv nametnutih rodnih uloga, već i da uvek iznova nudi vizije povezivanja i psihičkog zaceljenja.
„Ti si super žena”: nova ženstvenost u popularnoj kulturi
Selma Veseljević Jerković
Apstrakt: Tekst za cilj ima da pruži analizu fenomena postfeminizma upozoravajući na njegova različita čitanja. Analiziraju se kontradiktorna polja na kojima su kulturalni identiteti formirani u današnje vrijeme. Jednu od tih tema predstavlja i seksualizacija kulture, za mnoge potvrda napretka politike spolova, a za druge sredstvo patrijarhalne protureakcije. Zapadnu kulturu obilježava komodifikacija odnosa individue prema svojem tijelu, sebstvu i identitetu, sa osnovnim ciljem pronalaženja novih i širih tržišta, dok je njena posljedica iskorištavanje seksualnosti žena. Ženski časopisi prikazuju idealizirane predodžbe žene srednje klase, dok postfeminizam neprestano pozornost usmjerava na njihov fizički izgled i seksualnu poželjnost kao izvor vrijednosti, te istodobno ismijava takvo mišljenje. Postfeminizam se oslanja na progresivnu prirodu trećeg vala kako bi istražio višestruka značenja „žene”. Ovaj fenomen se, takođe, često povezuje s odmakom od drugog vala feminizma, štoviše napadom na njega, dok se poruka trećeg vala briše javnosti pristupačnijom riječju postfeminizma. Unutar diskursa popularne kulture postfeminizam je definiran kao vjerovanje da je suvremeno društvo ušlo u razdoblje u kojem feminizam nije više važan jer su žene postigle ravnopravnost. Postfeminističke predodžbe prevladavaju u popularnoj kulturi Velike Britanije i SAD do točke da su predodžbe snažnih, naizgled neovisnih žena postale robom dok se postfeminističko izjednačava s protufeminističkim, što dovodi do udaljavanja žena od feminizma.
Ključne reči: feminizam, postfeminizam, popularna kultura, nova ženstvenost, komodifikacija, seksualizacija
„Killing me softly”: izveštavanje štampanih medija o ženama žrtvama nasilja
Jelena Višnjić
Apstrakt: Nasilje nad ženama oduvek je prisutno u svim kulturama i društvima. U Srbiji danas svaka druga žena bila je u jednom trenutku žrtva nekog oblika nasilja u porodici – fizičkog, psihičkog, seksualnog, ekonomskog. Izmenama Krivičnog zakona 2002. godine, inkriminisano je porodično nasilje, a nasilje nad ženama postaje vidljivo u javnom prostoru, kako po porastu broja prijava i sudskih slučajeva, tako i u medijskom izveštavanju. Bez obzira što je problem rodnog nasilja prisutan u medijima, politike reprezentacije tela i identiteta žena žrtava nasilja često predstavljaju odraz rehabilitacije patrijarhalne kulture u našem društvu, koja razume i opravdava nasilje nad ženama. Demokratizacija i modernizacija društva podrazumeva uspostavljanje „nulte tolerancije” prema nasilju, dok (štampani) mediji moraju da preuzmu aktivnu ulogu u odgovornom i analitičkom izveštavanju, koje neće biti senzacionalističko, diskriminatorno i stereotipno.
Neki aktuelni aspekti rodnih nejednakosti u političkoj i ekonomskoj sferi odlučivanja u Evropskoj uniji i Srbiji
Marija Kolin
Apstrakt: U tekstu iznosimo rezultate koji govore o prisustvu žena u političkom životu i drugim oblastima u kojima se donose društveno značajne odluke, kao i prepreke koje ometaju postavljene ciljeve u rodnom balansu na važnim pozicijama odlučivanja. Nove evropske statistike pokazuju napredak u promociji žena u državnoj administraciji zemalja EU, gde one zauzimaju 33% mesta na vodećim funkcijama, i u Evropskom parlamentu u kojem jedna četvrtina žena sa muškarcima deli političku moć Unije. Ipak, učešće žena u rodnoj strukturi najviših stepena odlučivanja nije u skladu sa prihvaćenim konceptom i evropskim standardima, a na rodnu diskriminaciju jasno ukazuju podaci koji govore da je put u partijskoj nomenklaturi višestruko otežan za žene. Kada se radi o odlučivanju u ekonomiji, žene upravljaju u oko 30% manjih preduzeća, a samo su u 1–3% predsednice upravnih odbora velikih multinacionalnih kompanija u EU, dok je u izvršnim odborima ovih kompanija samo 12% žena. Srbija prati trend uspona u rodnoj strukturi upravljanja u važnim političkim i privrednim organizacijama kada se porede podaci od pre dve decenije, ali zaostaje za evropskim procesom u pogledu političke participacije u donošenju važnih odluka i odlučivanja u privrednim kompanijama ili biznisu. U tom smislu u radu su izneti predlozi koji bi mogli da podstaknu donošenje odgovarajućih programa za bolje organizovanu javnu podršku porodici.
Ključne reči: rodne nejednakosti, odlučivanje, politička reprezentacija, upravljanje, Evropska unija, Srbija
